Seljački kredit : fakta, misli, kritika

199

од 109.000 дин. (!) по јутру. Да има доста сељака, који су платили јутро по 40—80.000 динара. Данас је продајна цена земљишта 10—15.000 динара. Велико је питање, да ли се овим људима може у опште помоћи. Много је вероватније, да ни цело њихово раније имање неће стићи, да покрије губитак. Али, у колико они нису презадужени — а то је фактично питање, које се код свакога има да испита — треба им помоћи дугорочним и што јефтинијим кредитом. Другу још много интересантнију групу презадужених сељака услед куповине непокретности описује г. Ристо Грђић у сарајевском „Прегледу“ · Многи су кметови, вели он, откупили беглучка имања на меницу, и „на обећање бескаматног зајма од стране државе. Ти су се дугови удвостручили, а имање не вреди ни половину “).

Тешко да се и овима може помоћи! Иначе они имају — собзиром на обећање политичара

још веће право на помоћ. -

То су две групе сељачких дужника, код којих је рездужење потпуно оправдано. Њима се најмање баве она три пројекта, а они треба да су на првом месту предмет акције за раздужење. Али се при томе мора имати на уму, да држава нема права, да опште-народним средствима спасава оне, који су презадужени. Као што смо видели, Немачка је за конверзију сељачких дугова поставила два услова: да није презадужен и да има објективне и субјективне могућности за рационализирање газдинство. У противном имање се излаже јавној продаји, — при чему држава интервенише у корист оних, којима је земља потребна.

Само: под тим условима може и: код нас бити у опште говора о раздужењу ових категорија презадужених.

Исто тако је потребан дугорочан хипотекарни кредит колонистима, подразумевајући овде сва она лица, која су добила земљиште на 0-

5) Цитирамео по »Новости« од 9/8. 1928. год.