Seljački kredit : fakta, misli, kritika

198

која може продати већи пакет својих заложница на страни, је Држ. Хип. Банка. Ако-њу оставимо моментано ван комбинације, онда излази, да је Југославија земља, у којој не постоји сељачки хипотекарни кредит. То је свакако болесно стање. Земља, у којој сељак не може добити хипот. дугорочног кредита, не може да води на целој линији добру аграрну политику. Хитна је дужност државе, да га омогући, па чак. и створи. Али од хитности не може бити ништа, собзиром на још хитније потребе, које такође још нису задовољиле. А то је пре свега она за краткорочним и средњерочним кредитом.

Ма колико да је тешка судбина онога сељака, који своју оправдану потребу за хипотекарним кредитом не може да задовољи, ипак национално то није катастрофално, јер је таквих случајева мало. Оно што је потребно југословенској пољопривреди, ако хоће да изиђе из кризе, то је средњерочни и краткочни кредит. Њиме могу да се подмире све потребе.

Али постоје две врсте потреба за хипотекарним кредитом, које су и хитне и национално врло важне. Једна је код сних, који су купили

земљу за време инфлације — по максималној цени; а друга је за финансирање аграрне реформе. Што се тиче првих, њихова је судбина служила за мотивацију покрета за раздужење сељака. Ја сам тврдио, да је број тих домаћина релативно мали, јер није било много прилике за куповину земље. Али је неоспорно, да је жалосна судбина свију оних сељака, који су куповали земљу 1918.—1924. год. То је случај У свима земљама у Европи. Немачку смо већ поменули. Да додамо још и то, да су ти људи HOсиоци аграрног покрета у Швајцарску, који може при идућим изборима да игра велику улогу.

Цене земљишта код нас јако су пале. ! Слепчевић, у раније поменутом чланку у „Војвођанским привредним новинама“ тврди, да су цене у Бачкој достигле биле делимично висину