Seljački kredit : fakta, misli, kritika

228

дружна Банка. езин статут, организација фувкционирање не могу улазити у обим ове књ: ге: задатак је врло лак, а пројект би се им изнети пред Главни Задружни Савез ради саглашавања. Овако основана Земаљска Задружна Банка би брзо доживела велики полет. Пре свега Н. Банка би без тешкоћа и бриге могла одмах да отпочне кредитирање. Законом би се предвидсJO — поред већ поменутих одредаба о Држ. Хип. Банци, — да Поштанска Штедиоинца не см никоме другом дати ни паре кредита, већ да све своје расположиве капитале има држати код ов банке, чији би се релативни ликвидитет обезбедио и одговарајућим одредбама у самом закону. То важи и за Кл. Лутрију и све државне финансиске установе. За кратко време би се прикупио велики капитал код ове банке. Она би имала право издавања задружних обвезница (које би се законом детаљно регулисале) и које би брзо стекле поверење публике у земљи и на страни.

Земаљска Задружна Банка би била дакле. банка под управом задругарства, помагана државом, али независна од ње. И државним сељачким банкама, где их има, управља мање или више задругарство.

Господарска Задружна Банка у Љубљани слична је овој овде скицираној. Од ње би се лако могла да направи Земаљска Задружна Банка. За то је потребан пристанак њезиних акционара, овај би се лако добио, пошто би она постала беспредметном. Наравно да би банка престала бити. под искључивом управом Словенаца. Они. то свакако и не траже. А на евентуални приговор каквог згојног Србијанца, да бн централа требала да буде у Београду, престоници, имало би се одговорити, да на против, она треба да буде у Љубљани, где је тако лепо успела. Сви ми морамо ићи у школу код Словенаца у погледу задругарства, они имају право да буду вођи југословенског задругарства. Није потребно да се Господарска Банка у Љубљани претвори у