Seljački kredit : fakta, misli, kritika

229

Задружну Банку, то би чак било немогућно, ако -би њезини акционари постављали извесне услосве, који се не слажу с принципима здраве Задружне Банке; али ако би задружна свеза правила сд тога питање, онда се то не би могло одбити.

о) Санпирање и унапређење задругарства.

Пошто смо проучили питање о нач=пу прикупљања канитала за циљеве пољопривредног кредита, да видимо начин његове поделе међ сељаке. Оно је начелно довољно проучено у глави о „Идеалној Организацији Пољопривредног кредита“. Задруге — у најразноврснијим 06лицима — једино су могућно оруђе. И Земаљска Задружна Банка је заснована на задругарству. Тако је свуда. Али је, као што смо већ видели, задругарство код нас још у повоју и већ у кризи (наравно сем Словеначке). Имамо пре свега више група задруга на истој територији у истим местима. Немачка је то огласила за нерационалес и востирала велике кредите з2а- фузионирање месних задруга. Код нас је то стање ком-пликовано брзсметним државним задругама, које су за кратко време апсорбовале већи капитал, но целс задругарство Југославије, сем Словеначке. Насилно фузионирање не може се у опште узети у обзир. Задруга је дело слободне воље и приватне иницијативе; ма колико да у њему има недостатака, држава не сме да га тутсрише. Мени је непознато у којој су се мери развиле те државне задруге на рачун дотле постојећих слободних, Није искључено, да су „фришке паре“, које су чекале на државне за„друге, пољуљале слободно задругарство. То би била штета, пошто га државно задругарство не може да замени, јер је осуђено на пропаст. Оне су формиране у знаку јагме и у повученом кредиту лежи клица њихсве пропасти. Као што је раније речено, лако је било поделити милионе, али је немогуће наплатити их. То је пропала вересија. Дирекцију за пољопривредни кредит „кредит треба претворити у оделење за наплату