Seljački kredit : fakta, misli, kritika

240

тшити питање катастра!), 7) трудити се да рад. сељаков буде продуктиванији и да штеди, 8) да држава помогне кредитне задруге својим средствима. Ако пређемо преко тачака 1), 2) и 3), које се односе само на Србију; ако оставимо на страну тач. 3), чије остварење може бити само од штете по задуженог сељака; ако оставимо такође на страну тач. 5), чије остварење има да се решава под сасвим другим критеријумом, и тач. 7) која је песма будућности, онда остају свега две тачке 6) и 8) као могућне мере раздужења сељака. Обе имају заједничку финансиску страну: обе су засноване на новцуљиз општенародних средстава. Треба држава из својих средстава да раздужи тешке сељачке дугове.

Овај програм Удружења Банака за раздужење сељака претпоставља позитиван одговор на претходно питање: постоји ли презадуженост сељака у маси, јер само код презадужености као социјалне појаве могу да се предлажу мере путем закона и помоћ из општенародних средстава. На супрот томе анкета стручњака стала је на гледиште, да презадуженост као социјална појава не постоји, да се у најгорем случају може да говори о јачем задужењу у извесним крајевима.

Да се понова вратимо на то питање.

Мораторијум претпоставља пролазну немогућност дужника да одговори својим обавезама. Генерални мораторијум претпоставља ту пре лазну немогућност код већине становништва одређеног места или одређене привредне гране. Сељачки мораторијум за целу земљу значи неспособност велике већине сељака да одговори својим _ обавезама. Нико o данас није. тврдио да је наступило то стање код нас. Службено утврђени сељачки дугови износе 3 милијарде дин. Узмимо да износе четири милијарде. По тврђењу Министарства Пољопривреде при“ нос шценице износи ове године 39 мил. товара, што чини округло десет милијарди динара. Кад се