Seljački kredit : fakta, misli, kritika

249

„одређује како и са колико ће да исплати свог повериоца и онда му подвикне жандармериским TOHOM: Friss Vogel, oder stirb"!

Таква је пракса са правне тачке гледишта насиље. Са гледишта социјалног она је страховито поткопање угледа државе и стварање код народа мржње према њој коју, = по дефиницији, — сваки воли. Са гледишта државног кредита она је нихилистичка. Много ће деценија проћи, док наша држава буде могла да апелује на добру вољу штедише; зар може бити другојаче у земљи, у којој се свет отреса државних обвезница као деца краставе жабе» Са гледишта тржишта капитала таква је пракса штетна, јер га стално претоварује државним хартијама тако, да за приватне емисије нема маха и најзад, са гледишта правде она је негативна, јер служи као извор неправедног обогаћења оних, који буду могли да купе те народу наметнуте обвез-

ице — наровно буд зашто.

Ове јесени треба да се регулишу остатак 60санског и цео далматински аграр. То је једна милијарда нових облигација. М поврх тога три. милијарде за сељачке дугове» Хвала лепо!

Идеја г. д-р Тупањанина је исто толико штетна као и његових конкурената.

Да резимирамо:

1. Данас, кад Јужна Србија има једну од најбољих година, кад Војводина и произвођачи жита имају рекордну жетву, не може бити ни говора о беди сељака у целој земљи; следствено ни о сељачком мораторијуму за целу земљу.

2. На помоћ, у коме било виду (у шта спада и мораторијум) може имати права само онај, који је у кризи. Нема краја у нашој земљи, у коме би сви сељаци били у кризи. Криза је фактичко питање које се по сваког посебице. има да утврди. Следствено не може бити говора о општем сељачком мораторијуму ни за поједине крајеве, већ само о специјалном.

3. Модерна држава помаже економски посрнуле и слабе не на терет појединих грађана,