Seljački kredit : fakta, misli, kritika

но. Француска, једна од најбогатијих држава на свету, има за то да захвали само својој пољопривреди. Даље, наша Војводина пре рата била је рај на земљи, сељак је беснео од богаства, возити се на два коња било је унижење. Па и после рата имамо много примера за то, али баш да узмемо један пример из најновијег времена, то је хмељ. До пре извесног времена култура хмеља рентирала је боље него највећи део трговачких и индустријских предузећа. Следствено се не може поставити апсолутно и општи постулат да пољопривреда мора имати кредит јевтинији но остале привредне гране, нити постоји и једна пољопривреда у свету, која може рећи да ужива јевтинији кредит. Има у тој области много опсене и мађионичарства: извесне категорије пољопривредника О у Француској кредит од централне касе са 1%. Ваљда тек неће нико рећи да француска OM има кредит са 1%, нити је уопште могућно замислити такав режим! Пољопривреда то и не тражи, то траже политичари за њу. Истина, она ди радо примила што јевтиниј ји кредит, јер сваки послован човек прима јевтиније од онога што има. Али колика би срећа за Србију била да је њена пољопривреда могла имати кредит онакав какав су имали трговина и индустрија»

Србијанска пољопривреда живи већ сто година под режимом зеленаштва, узев овде израз „зеленаштво“ у смислу камате скупље над нормалном, пошто србијански сељак долази у последњу категорију као дужник. Иначе се две ствари разумеју под зеленаштвом. Једно је уговарање камате и осталих користи код уговора о зајму лалеко над нормалним наградама у даним приликама. То бих најрадије назвао индивидуалним зеленаштвом. Али се под зеленаштвом разуме и ситуација, у којој највећи део подузетника плаћа камату већу но што је рентабилитет предузећа им. Ово бих назвао социјалним зеленаштвом. Код првог је камата апсолутно висока, код другог релативно. Ма како апсолут-