Seljački kredit : fakta, misli, kritika

-30

2711

| кратак поглел на нате Ккредитне прилике.

У погледу каматне стопе наша земља -показује такву разноврсност, какве нема ни између разних земаља у западној Европи. У Словеначкој је каматна стопа перманентно ниска, "у Србији је највиша, у Хрватској по средини, а у Војводини између Србије и Хрватске. То је стање од пре светског рата. Србија је била земља најсиромашнија покретним капиталом у целој Европи. Искључиво аграрна, са ситним поседом, са екстензивним системом културе, у њој није било могућно јаче формирање капитала. "С времена на време Србија је падала у тешку кризу кредита; било је периода кад се ни једна меница није могла есконтовати (1907. г.). Унутрашњост је стално патила од оскудице капитала. У Београду је каматна стопа била 10—12%, а у унутрашњости преко 12, на селу наравно преко 20%. Сељак је био на крају литије, која је тражила и добијала кредит.

Што се тиче узрока због чега је пољопривреда имала тако скуп кредит, о томе је много писано. Све је те узроке резимирао г. Д-р Хацин у својој студији „О кризи пољопривредног кредита“, оштампаној у „Трговинском Гласнику“, бројеви 107. —113. од 1928. год. Сматра се на првом месту као сметња јачем полету кредита у пољопривреди осуство баштинских књига. Друга препрека лежи у 9. 78. Трговачког Законика, којим се сељаку одузима пасивна менична способност, и 5. 471. Грађанског Судског Поступка, којим се извесан део имовине узима испод забране и извршења.

Баштинске књиге су неоспорно главно оруђе хипотекарног кредита. Помоћу њих је непо: кретност комерцијализирана, она је постала исто тако покретна и обртна као и покретна имовина. Помоћу њих је хипотекарни кредит објективиран, т. ј. учињен независним од суб-