Seljački kredit : fakta, misli, kritika

43.

Све је то тако јасно и логично, да је искључено, да је то било страно нашем занодавцу. Наша је јавност одавна истакла . чињеницу, да је Закон о Пољопривредном Кредиту имао друге циљеве, а не оне који му се службено импутирају. Тврди се, да је њиме с једне стране требало уништити клерикалне задруге У Словеначкој, а с друге стране помоћи стварање нових задруга, које би биле зависне од владе. Не треба заборавити да је закон донесен од владе, која се радо назива „српским фронтом“.

Г. Д-р Стојковић наводи даље, да је наш Закон о Пољопривредном Кредиту копија исте установе у Француској, која тамо функционира на задовољство свију. То тврђење неће бити тачно, у колико се односи на историјски развитак француске задружне организације. Тамо: је развитак био сасвим противан ономе, коме тежи наш Закон о Пољопривредном Кредиту. Тамо су прво створене месне благајне (1894. г.), затим обласне (1898. г.) и на крају је створена врховна дирекција. Тамо је зидано од темеља ка крову. Наш је законодавац пак оригиналан архитекта: он је прво направио кров. па тек онда хоће да зида задружну зграду. У осталом у Француској је чак забележен један покушај у 1897. г. да се створи једна централна благајна, која ће отварати филијале по свима местима сасвим независно од постојећег задругарства (које је, узгред буди речено, било доста слабо развијено). То је било у доба највеће реакције у Француској, за време владе Жила Мелина, која је изазвала Драјфусову аферу. Али је та идеја створила толико незадовољства у земљи да ни реакционарна влада Мелинова није смела да мисли на њено остварење. Оно што није могла да изведе влада Мелинова, то је извела југословенска влада у 1925. г.

Али је главна грешка, по нашем мишљењу, што је уопште француско законодавство узето, за пример и то из следећа два разлога: