Seljački kredit : fakta, misli, kritika

47 x. Будући режим пољоприврелног

кредита то пројекту Ттамоттјевића.

Пројект дели сељачке дугове у две групе: у постојеће и будуће; за прве прописује петогодишњи мораторијум —- са другим врло важним одредбама.

Да прегледамо прво прописе о будућем режиму сељачких дугова.

Члан 20. пројекта прописује, да се сељак може обавезати према свима и свакоме, у свима облицима, изузев менично. Што се тиче меничног задужења, прописује се, да сељак не може у опште да се задужи по меници са клаузулом „у готовом“, изузев према Земљорадничким Задругама и Удругама, Котарским Закладама, Поштанској Штедионици, Државној Хипотекарној Банци и Народној Банци. Укида се дакле за меницу са клаузулом „у готовом“ = за целу земљу пасивна менична способност за сељака према свима и свакоме (сем према овим приливилегисаним институцијама. По меници са клаузулом у „роби или „рачуну“ може се сељак задужити, осим код Задруга свима облицима, још и код трговачких, занатлијских и индустријских_ предузећа. У трећем пасусу члана 21. про=, пак, да се те менице у „роби“ или „рате могу ни есконтовати ни реесконтовати не новчаних завода друштава на део-

или акције, обавезна на јавно полагање рачуна: задруге, штедионице, банке и тд.).

(Основна идеја ових одредаба лежи у стварању монопола пољопривредног кредита углавном за Задруге, пошто остале тамо поменуте привилегисане установе играју мање важну улогу у тој области. Другим речима пројектом се приморава сељак да се задужи менично само код Земљорадничких Задруга, што у ствари значи знатно сужење понуде у кредиту сеља-