Seljački kredit : fakta, misli, kritika

52

код г. Аврамовића дошло до једностраности. У његовој идеологији на крају крајева није биловише места за друге кредитне установе за сељака, сем за задруге. Његова борба против паланачких новчаних завода била је пре рата веома оштра и интрансигентна. То је било питање, у коме се г. Аврамовић и ја, и ако обоје присталице задружне идеје, нисмо могли да. сложимо. Он је паушално огласио банке за зеленаше и у усменим дискусијама, које сам с њи· ме имао, био је у том погледу непопустљив.. Врло ме је прија:ло изненадила радикална промена његовог гледишта у том погледу, која се налази јасно изражена у његовој најновијој књизи. Он дели банке, сасвим правилно, У две групе, у солидне и зеленашке. То је оно што сам ја заступао према њему и пре рата, упозоравајући на ноторну чињеницу, да је и прерата у Србији било банака у провинцији, које су радиле под повољнијим условима за дужника од многих београдских банака. Због зеленашких банака, којих је увек било релативно мало, не може се цела група тих представника огранизованог новчаног тржишта огласити опасним по сељака. Држава не сме да стане на то гледиште. Борба против зеленаштва не може се уопште водити борбом против читавих група предузећа, већ појединачно и апроприраним законским ме рама. И данас, кад је инг. Аврамовић, највећи противник банака пре рата, напустио TO своје гледиште, појављује се пројекат закона, по коме се разбија свака веза између банака и сељака. Пошто су новчани заводи још једини могући кредитори сељака поред задруга, то се код окакве одредбе, као што је у пројекту, сељак, који из наведених разлога није у задрузи, упу“ ћује неминовно на приватног зеленаша, а то је највећа погрешка. Огромна је разлика између банке и зеленаша. Банке подлежу контроли др“ жавне власти, акционара и надзорног одбора и јавном полагању рачуна, — ма колико да је еуфемистички тај израз. Зеленашка банка гледа да што више заради, то је ван сваке сумње, али.