Seljački kredit : fakta, misli, kritika

60

Има сто година, како наши државници и политичари живе у белом страху од пропасти села, од стварања пролетаријата и нагомилавања сеоског имања у мало руку, а за све то време у Србији се посед све више ситнио. Аграрна реформа је учинила народу драгоцене користи, што је парцелисала и сувише велике поседе, који су створени насиљем и неправдом. Али оно што очекују извесне идеалисте аграрне реформе, наиме, да сви колонисти постану одличним земљорадницима, да сачувају и увећају своје имање, то је једна немогућност. Слободна конкуренција ће и ту да учини своје, и ту ће да уклони неспособне.

А оно што је најгоре код члана 36., то је што је он уперен против сељака. Сетимо се да он прописује, да на јавним продајама за рачун привилегисаних установа може учествовати цео свет, а кад су у питању други повериоци, онда само сељаци (угред буди речено, ово је разликовање поверилаца на две групе са разним правима противно Уставу). Свакоме је јасно да се у толико веће цене могу постићи на јавној продаји, у колико је већи број учесника. Значи да ће се у случају продаје за рачун непривилегисаних поверилаца добити мање цене, а то значи да је мера уперена против презадуженог сељака. То је социјално-политички реакционарна мера, јер уместо да штити презадуженог сељака као економски слабијег, она га жртвује богатом сељаку.

В) Контрола над новчаним заводима.

Чланови 48. и 49. овлашћују Министра Трговине и Индустрије на вршење прегледа по новчаним заводима по своме нахођењу ради испитивања њиховог рада с обзиром на прописе озога пројекта о сузбијању зеленаштва. Под претпоставком, да се ова контрола уводи први пут, имао би аутор пројекта да одговори на питање, каква је потреба изазвала контролу над новчаним заводима, којима је он забранио сељачку меницу.