Seljački kredit : fakta, misli, kritika

59

Овај пропис има за циљ да спречи прелаза сељачких имања у руке несељака. Њиме се дакле не циља на заштиту пољопривреде, већ пољопривредника. Он није економска, већ социјална мера. Она циља на имобилизацију социјалног стања, на ставарање сталежа, а то је Средњи Век, кад је цело друштво било подељено на сталеже. То је најгора одредба у пројекту. Она је уосталом само погоршано издање 5. 471. Грађанског Судског Поступка, који има исти циљ. Тај би параграф могао имати смисла у доба првог сусрета натуралне привреде са новчаном, кад је задужење сељака било спорадично, кад је важило правило, да је дуг 3за0 друг, кад је дужник пропадао не због рђавог свог положаја, већ због тога што се задужио. Новчана привреда значи рад за тржиште, з3ависност од цена на тржишту, променљивост коњуктуре, а већа опасност по поседника и чешћи падови. Новчана привреда је комерцијализација, мобилизација, већа покретност. У новчаној привреди је све већа промена и непокретне имовине. У томе нико не види никакво зло, већ напротив, сматра се да је врло добро, кад. оруђе производње прелази у боље руке. То захтева интерес општности. Способнијим припада свет, то је лозинка новчане привреде. 5. 471. треба да сачува сељаку земљу и да му омогући, да се поврати од несреће, која га је случајно отерала у дугове, али се она у ствари свела на то, да је везала не земљу за човека, већ човека за: земљу. Она је прикачила човека за пет дана ораће земље и држи га везаног, и ако би он, слободан, могао бити кориснији може бити и себи, а свакако и друштву. Има људи, који су у стању да сваке године упропасте по пет дана ораће . земље и њих је 5 741. везао за земљу. Јаши много даље иде пројекат са прописом да само сељак може купити сељачку земљу. Њиме се стварају сељачке династије, али без поданика и робова — што је велики недостатак,