Seljački kredit : fakta, misli, kritika

66

основно правило за законодавца. Што се у овом пројекту тако лако прелази преко тога прави"ла, да се објаснити тиме: прво, што смо последњих 16 година више провели пох режимом мораторијума но слободе и друго, што аутор пројекта припада већини, која је разним станбеним законима мењала вољу сауговорача код закупних односа. |

Међутим, практично посматрана горња одредба није тако страшна пошто и данас у Србији постоји режим максимиране камате. Пројекат иде само у извесним случајевима мало даље и допушта и 14 од сто, док 5. 601. Грађанског Законика ограничава камату за све случајеве на 12 од сто. Али је симптоматично да се у пројекту понавља једна већ постојећа одрелба. Узрок може бити у томе или да аутор нема појма о њеј — а то је потпуно искључено — или у уверењу, да ће она добити снагу тиме што ће се поновити у једном новом специјалном закону. Међутим, тешко да се може на тај начин оживети пропис, који је живот већ сахранио. Не може се дакле. ни правнички имати ништа против тога, да се камата за постојеће дугове сведе на 12 од сто односно на 14 од сто. Кад би се у томе успело, онда би тај један законски пропис био довољан да олакша положај сељака, који је тежак у главном само због тога што плаћа високе камате у извесним крајевима наше земље. Тиме би били погођени сви случајеви индивидуалног зеленаштва. Али на жалост од те се одредбе не може очекивати никаква хасна — као што нас искуство учи.

Б) Петогодитшњи мораторијум.

Пројекат одобрава сељаку да може све по стојеће дугове да исплати у пет једнаких годишњих рата (односно и мање у колико доцније скадира).

У колико је појамна тежња, без обзира на могућност њеног остварења, да сесељаку олакша камата на постојеће дугове, у толико је не-