Seljački kredit : fakta, misli, kritika

E = 67

појамна и неразумљива намера петогодишњег мораторијума. Сасвим су различне претпоставке за једну и другу одредбу. Једно је висока камата, а друго је немогућност отплате дуга. По себи се разуме да нико не може трајно да плаћа камату преко рентабилитета посла, у коли је уложио узајмљени капитал, — ако је дуг велики. Висока камата постаје главницом, а главница акцесоријумом. Ту би лако било вратити главницу, али је тешко платити камату. Постоји и таква могућност, да солвентан дужник, услед стицаја околности, не може у року да се одазове својој обавези. То јеу трговини и индустрији рђава коњуктура, а у пољопривреди рђава година. То знају добро и сами повериоци и данас је опште правило да поверилац не гњави дужника, кад зна да се овај налази у изузетно или пролазно неповољном стању. То санкционира данас и правни поредак. Он наређује повериоцима да дужнику даду почек, кад је овај солвентан, али је моментано без капитала. То су прописи о принудној нагоди у стечају, о нагоди ван стечаја и т. д. Може и сељак доћи у положај, нарочито услед рђаве године, да не може одговорити у року својим обавезама и нико не може порећи 0правданост захтева да се и њему у таквом случају да одмерен почек. Велики део позитивног законодавства западне Европе садржи прописе о томе, да судови сами, на захтев дужника, а по довољном ислеђењу ствари, могу дати почек. Такве се одредбе налазе у француском и белгијском Соде Ст под именом зиг5б (де рајтел! и у Немачкој = Ла ипозашесћиђ. Може се слична одредба унети и у наш Грађански Законик, који би важио за све дужнике, при чему се наравно има добро да испита, да ли су наши судови дорасли да оперишу са тако деликатним инструментом; као што је индивидуални мораторијум. Сасвим друго нешто садржи пројект. Он статуира општи мораторијум за све дужнике — сељаке — без обзира на велимину имовине и величину дуга. Оваква мера