Seljački kredit : fakta, misli, kritika

69

"воље. Мораторијум је једна брутална мера, она је правно насиље. Мораторијум долази само као санкција да утврди стање маразма и застоја, које је наступило из других разлога. Код нас свакако да то није случај. Правна наука не прима мораторијум, сем у случају крајње нужде. Енглеска га није увела ни за време светског рата. Наш мораторијум за време балканских ратова, који ни из далека није био потребан у оном обиму, изазвао је врло оштру критику у целој страној штампи. Ја сам лично 1913. г. водио полемику са неколико угледних стручњака на страни и, нажалост, нисам могао да их убедим. Срећа је велика, да су наши трговци, који су дуговали на страни, за време мораторијума плаћали од добре воље своје дугове и тиме сачували кредит свој и целе народне привреде. Енглеска на пример није никако хтела да прими наш закон о ликвидацији мораторијума од 1920. г., по коме се обавезе закључене у злату имају плаћати у паритету са папирним динаром уз једну малу ажију. Пре неколико дана су новине донеле белешку, да су енглески банкари условили закључење зајма исплатом тих дугова у фунтама ал пари. То је, како новине јављају, један услов за остварење зајма у Енглеској. Из тога се свега види, колико рђаво утиче мораторијум на кредит државни и народне привреде на страни. Уосталом и сам аутор пројекта, P. Коста Тимотијевић, заступао је то исто гледиште 1908. г. у својству Министра Правде. За време анексионе кризе, која је трајала пет месеци, народна привреда Краљевине Србије прележала је страховиту кризу. Односи су се све више затезали, тако да је сваки човек морао рачунати са могућношћу рата између Србије и Аустро-Угарске. Под таквим приликама је природно било да улагачи навале на банке, и како је криза трајала, као што рекох, скоро пола године, то су и улози с отказима најзад стигли за исплату. Наше су банке исплаћивале све те у-