Seljački kredit : fakta, misli, kritika

70

логе, и ако је окло немогућно реализирати активу, и ако је и сама краљевска влада захтевала од банака да штеде дужнике. Овакво стање, наравно, није могло да траје вечито и најзал су банке на једној конференцији одлучиле да учине представку краљевској влади за узођење мораторијума бар за банке. Представнике банака дочекује г. Коста Тимотијевић, као Минаистар Правде, са изјавом, да .би мораторијум утицао катастрофално по економски и политички кредит лржаве на страни и да се због тога тој мери не може приступити. Мораторијум би убио потпуво кредит у земљи. То је сасвим природна ствар, да човек под мораторијумом не може имати кредита. Мораторијумом се имобилизирају односи смишљени на краће време. Њиме се везују капитали код јелних произвођача и тиме одузима могућност да се спровељу другима. Капитали треба да циркулншу од једне привреде до друге и да оплођују производњу; мораторијум то спречава и, он би највише погодио самога сељака кога треба за шитити. Као што је већ неколико пута казано, сељачки дугови су врло мали, али је сељакова потреба за кредитом огромна. Уводећи мораторијум законодавац би заштитио, један мали део дужника, а одузео би кредит много већем ороју сељака, којима је он врло потребан. Мораторијум је опијум, који се уноси у организам, да би се успавао и умирио, да би мање осећао · болове; он је средство умртвљавања. Мораторијум је негација свакога кредита и та се мера препоручује данас, кад је сељаку потребнији кредит више но икада. Каже се, да је главно“ зло у нашој пољопривреди што сељачко газдинство не рентира. Против тога стања има је дан једини лек, а то је интензифицирање- пољопривредне производње, што се може постићи једним јединим средством а то је кредитом Мени није познат у историји светске пољопривреде случај, да је онло полета у пољопривреди ди без кредита. Данас је кредит пољопривреди