Seljački kredit : fakta, misli, kritika

потекарне Банке и Народне Банке заједно не би стигле да створе средства за кредитирање новчаних завода, погођених мораторијумом, јер та износе најмање једну милијарду и 600 милиона, под претпоставком да сељачки дугови износе две милијарде. Природна ствар да Удружење Банака у Београду не сматра обећање, које доноси пројекат за сигурно. Али да би оно онако, како је формулисано, представљало онеспособљавање Државне Хипотекарне Банке ·за појаву на страним тржиштима и да би омогућило да се неколико добро протежираних паланачких банака ипак уселе у одаје Државне Хипотекарне Банке, то је ван сваке сумње, а више се не би могло ни желети, ако хоће човек да буде резонабл. Уосталом, ни интереси свих банака нису идентични. Београдске Банке не дају новац сељацима на зајам, оне су реесконтовале сељачке менице дотичних банака, према томе њихов интерес није идентичан са интересом паланачких банака. Природна је ствар, да београдске банке нису тако погођене сељачким меницама као паланачке банке, пошто њима по истим дугују поред дотичних сељака и саме паланачке банке.

Много би се имало да каже о одредби, којом се лични кредити одобрени сељацима по меницама од стране новчаних завода претварају у реалне, хипотекарне. То је знатно погоршање положаја земљорадника. Сељак, на чијем је имању хипотека новчаног завода за лични кредит, који је добио од њега, неће моћи да искористи нову организацију пољопривредног кредита, која ће свакако морати да крене мало напред.

Накратко, то је најбанкократскији закон, који сам икада имао у рукама.

В) Политечлри, новчани заводи и држава.

У пројект се налази једна одредба, која нас потсећа на један закон, који је данас готово беспредметан. У члану 10. пројекта закона. каже се, да ће Ликвидациона Банка депонова-