Seljački kredit : fakta, misli, kritika

-76

гнаничког живота на: Крфу и у Француској. Светски рат је извршио невероватну нивелациЈу у подели имовине у Србији. Цео свет је био мање више просјак. У почетку рата је уведен свеопшти мораторијум, али како је то привремена мера, то се после рата морало помишљати на његову ликвидацију. Рокови обавезама били су обустављени, али се сада наметнуло питање, шта ће бити на крају с тим обавезама. Рокови су се могли поново пустити на снагу, али је при томе свакоме долазила у главу помисао, да ниједан дужник неће бити у стању, да одговори својим обавезама.

Сваки србијански политичар, који иоле држи до себе, мора да има своју банку. Банка је дојиља и хранитељка. У почетку светског рата она је, на пример, пружала својим функционерима трошка, пошто је рат избио преко ноћи и свет није био спреман на то. Она је многе политичаре хранила и за време рата. Код стања, у у коме је била Србија одмах после рата, изгледало је да су све банке имале да ликвидирају. Пре свега прсдужење мораторијума још за неколико година значило је немогућност репризе послова код тих банака, а друго, као што рекох, погибија сроијанског живља у маси и пустош направљена од окупатора, направила је све дужнике мање више инсолвентним. И док је цео свет стојички примио судбину створену светским ратом, дотле су србијански политичари напрегли све своје за време рата одморене мозгове у изналажењу начина да спасу своје банке. Начин је пронађен и кодифициран законом о ликвидацији мораторног стања. Он није ни нов ни оригиналан, али је опробан и од увек се показао врло уносним, Тим се законом предаје држави целокупна вересија србијанских банака; ствара се Ликвидациона Банка државним средствима, која има да преузме ту вересију. Њена је обавеза била да на дан пријема тих безнадежних меница од банака исплаTH уступитељима 20% целокупног _ износа,