Seljački kredit : fakta, misli, kritika

77

а остатак у пет једнаких шестомесечних рата. Да би се држава колико толико утешила за ову жртву, прописано је да Ликвидациона Банка. стиче прећутну хипотеку на имања свих дуж: ника, да не плаћа никакву таксу, да се не мора изискивати протест по меницама и т. д., све као и у пројекту од 1928. Како је пак и државна каса у то доба била тако исто малокрвна као и цела народна привреда, то су далековиди политичари помишљали на ту могућност и чланом 41. закона прописали, за случај да држава не буде била у стању да створи ликвидациону банку, да се иста може створити и приватним, домаћим и страним, капиталом, с тим да јој држава накнади све губитке које она буде имала да претрпи услед патриотског пожртвовања за политиканерске банке,

Улогу ликвидационе банке додељује аутор пројекта данас Државној Хипотекарној Банци и Народној Банци, а оно што је главно у томе закону, а што се појављује и у пројекту, то је да су већ тада сви повериоци били подељени у две групе, у привилегисане новчане заводе иу фукару.

1) Једиа неморална одрељоа у пројекту.

Ја нисам улазио у познату полемику око мотива, на основу којих се одузима пасивна менична способност сељаку. Наш трговачки закон је преписао ту одредбу из старих закона, али је имао и пуно разумевања за њу; он је страховао да меницу, у свој њеној облигационој и процесуалној строгости, пусти у дејство према сељаку. Тадашњи судски поступак у погледу доказних средстава у тражбеним односима био је сав у корист дужника, насупрот томе меница је сва у корист повериоца. Законодавац је сматрао дакле да треба да прође извесно време, да се сељак упозна са меницом. И као што је то обичај у животу, следбеници тога законодавца огласили су 5 77. Трговачког Законика за инкорпорацију вечите и непроменљиве истине. Коментатори и, извршиоци тога