Seljački kredit : fakta, misli, kritika

Тој

натури код сеоског дућанџије— тога има и данас много у целој Југославији. Анкетом, коју је проводило загребачко Удружење Банака, утврђено је, да постоје три категорије дугова код сељака: а) у готовом код банака, 6) код приватних и в)у роби код дупанџије. То стање постоји и данас у Србији и Босни. У готовом је зајмио сељак од свога повериоца у роби у главном да плати порез. Целокупно задужење сељака у првој периоди новчане привреде било је потрошно, само кад је оруђе за производњу које није сам правио и семе за усев требао, зајмио је за производне циљеве. Поменутом анкетом је утврђено, да је и данас највећи део дугова код 180 новчаних завода начинио сељак за потрошне циљеве. Са те тачке гледишта се чак могу да бране у неколико мере против задужења сељака у тој периоди. Као што рекох, сељак није ни наиван, ни малолетан, али је неук у манипулацији с новцем. (Он ни данас не уме да израчуна рентабилитет посла. Срећа је велика што је он штедљив, што не зајми друкчије него кад му треба и колико му треба, иначе би он дошао још много чешће у тежак положај услед неодржавања нормалног односа између приноса његовог подузећа и терета од зајма.

Сељак, који је по природи својој врло штедљив, није у почетку умео да штеди у новцу. За њега је новац имао само једну функцију, био је средство размене, али не и средство штедње. Тек је временом сељак пренео и на новац свој дух штедње. Данас он већ у велико штеди у новцу, па чак и носи у банку, а као што знамо носио би и више, да га нису бескрајно дуги мораријум са истовременом депресијацијом новца оштетили па и поплашили. ИМ данас се врло често говори о раскоши код сељака. Има ту нечег тачног, али се ствар мора да прецизира. Постоје две врсте раскоши код сељака: у кафани и на дому. Има сељака, који врло много троше у кафани, то су жртве политике и метода партијско-политичке борбе. Али се редовно мо-