Seljački kredit : fakta, misli, kritika

80

же да посматра да сељак добије грч у десну руку, кад треба да плати већи цех у механи; лако поручује пиће, али се тешко растаје од пара. Раскош на дому води сељак само у извесним приликама, о слави, свадби, даћи и т. д. Све је то јаче од њега. Из овога пак излази, да сељак нема никакве раскоши, кад је у питању он лично. Он расипа за друге, јер те свечане прилике, кад он много троши, у ствари су угошћавање познаника и пријатеља. Сељак живи као пас; зими се мало поткожи услед силног левентовања, али му се лети састави трбух с леђима, јер ради по 18 часова дневно, а има несрећну навику, да добро једе зими, кад ништа не ради, а рђаво лети кад много ради. Све је то навика, која преставља за њега ритус, традицију, од које се не може да брани, а против које још нису наши политичари. повели борбу. Такав је сељак мање више у целом свету, у колико_није културно отишао напред. То се мора имати пред очима, кад се говори о сељаку као дужнику. :

Из свега овога излази, да је кроз погрешно гледиште о наивности и незрелости сељака као дужника. Оно је деценијама сузбијано, али се ипак подржава међу политичарима. Њега је подржавао и г. д-р Душан Суботић, председник Касације, у предавању које је одржао У правничком друштву јануара 1927. г. Како је г. д-р Суботић цео свој век провео као милитантан члан политичке странке, у којој се највише практиковала сељачка демагогија, то је очигледно да је и он пао под утицај средине. То је у толико вероватније што је он завршио то своје предавање изјавом, да је то све што је могао да учини као тумач закона у својој љубави према сељаку. Љубавно тумачење закона још је непознато у правној науци, али је у толико курентније у политици,

Г. д-р Суботић је између осталог подржавао гледиште, да сељак има право да обмане свога поверноца о свом професионалном свој-