Seljački kredit : fakta, misli, kritika

81

ству, т. Ј. да има право да каже да није сељак и ако то јесте, и да је поверилац дужан да испитује ту околност из сопствене иницијативе. Сељак има природно право да фарба капита-. листу.

Не слажући се са овим схватањем, ја саму дискусији изнео супротно гледиште, по коме је сељак дужан да, на питање повериоца, каже тачно, како стоји са његовим сељачким квалитетом и да је не само недопуштено, да се повериоцу представи као сељак, а да се доцније извлачи из своје обавезе разним уверењима о томе, да је кафеџија, спекулант и т.Д., већ да, шта Више, таква радња претставља кривично дело преваре, која се казни затвором до 5 година. Мени је било непознато, да се пред Касационим Судом налазио један конкретан случај те врсте. Г. Драгић Солдатовић објавио је у „Привредном Прегледу“ број 24. за т. г. једну одлуку Првостепеног Суда, којом је потпуно потврђено моје гледиште, Г. Д-р Суботић је остао усамљен са својим гледиштем у Касационом Суду, чији је председник.

Г. Тимотијевић је превазишао г. Д-р Суботића у овом питању: у члану 7. пројекта прописује он, да се благодејање мораторијума има дати ономе сељаку, који се у обавези према повериоцу обележио као неземљорадник, па у року од два месеца после ступања на снагу овога закона утврди уверењем надлежне власти, да је земљорадник.

То је систем подвале, то је позив сељаку, да се што пре задужи као неземљорадник, па да се после користи одредбама закона о сељачким дуговима. Законодавац може све, само не да претвори човека у жену. Он може да даде награду и за неморалну радњу, али зато неморална радња остаје неморална.

Резиме

Још би се могло да пише о пројекту, али ћемо да завршимо са следећим резимеом: