Seljački kredit : fakta, misli, kritika

85

познаје одлично његове потребе. Међутим он ставља рокове плаћања мораторних дугова сељакових на 15. фебруар и 15. август. Да је тражио најнеповољније рокове за сељака, бољи избор не би учинио — под претпоставком да је то његов изум.

90% одредаба у пројекту односи се на поступак. Од одредаба материјалне природе вреди истаћи још следеће:

Чланом 3. даје се дефиниција земљорадника, наслањајући се при томе више на данашње законодавство у Србији. Али се он не задржава на овоме, већ прописује да општински суд (односно комесар или какав други орган) има да утврди да ли је једно лице земљорадник. Значи да се са г. Тимотијевића има да растерети све оно, што му је пребачено- у вези са сличним одредбама у његовом пројекту, а да се све то стави на терет г. Петровића, по"што је његов пројект старији. И г. Петровић максимира камату на мораторне дугове, али не иде даље од 12 од сто.

Врло је интересантан чл. 10. Он гласи:

„За све меничне обавезе земљорадника, које се на основу овога закона буду издавале повериоцу, ако не би у означеном року биле отплаћене и регулисане, важиће поступак, који вреди у опште за меничне обавезе, но с тим, да се има прво тражити наплата целог дуга од дужника, и тек ако се дужна сума не би од дужника могла наплатити, има се вршити наплата од осталих потписника по реду, како су меничну обавезу потписали“.

Изрази „отплаћене“ и „регулисане“ показују, како аутор пројекта не живи у правној науци. Кад се једна обавеза плаћа у више рокова, онда се за једну рату не може да каже да је дуг отплаћен већ да је рата плаћена. А кад се за једну обавезу каже да је плаћена, онда је поред тога израз „регулисана“ у најмању руку туатологичан. Ако, дакле, сељак, који ужива благостање мораторијума, не плати ма и једну