Seljački kredit : fakta, misli, kritika

86

рату о року, онда скадира одједном цео остатак дуга! А за Србију, у којој је сељак неспособан да се обавеже менично, дуг се претвара. у менични. Колико контрадикција! Цео пројекат је заснован на безизмерној слабости и долготрпељивости према задуженом сељаку; међутим у сред пројекта експлодира дух упског зеленаша, односно млетачког трговца. Мораторијум је благодејање, у место извршитеља, а чл. 10. је пооштрење прописа грађанског судског“ поступка; он је наоружање извршитеља револвером. Он садржи одредбе из Римског Права У доба, кад је строгост и немилосрдност тражбеног односа била на врхунцу. Само што нијепрописано да сељак иде у гпс, ако пропусти да плати ма и једну рату. Ето, по чему судим да је пројекат писао човек који зна нешто из рим=ског тражбеног права.

Логика члана 10. је врло проста: Ко не може да плати један део дуга, може да плати цео.

Логички свакако да није овај став, али је он од вајкада био оруђе у рукама зеленаша. Да је аутор пројекта студирао мало и начела тражбеног права социјално-политичке државе, он би знао, да су она у потпуној супротности са чл. 10. његовог пројекта. Кад неко не може да плати обавезу о року, траже се разни начини да се сачува од последица. Даје се почек, одобрава се равнање, нагода и т. д. Тога има већ у нашем законодавству. Аутор пројекта је заиста оригиналан дух. Прво даје паушално. целом свету мораторијум не испитујући да ли је он потребан сваком земљораднику. А кад такав дужник не плати једну рату, он га економски уништава.

Обавеза на рате била је од вајкада омиљено средство зеленаша. Отуда имамо у свима модерним земљама — па и код нас с оне стране Дунава и Саве — нарочите законе о купопродаји на рате, којима се пре свега забрањује“ уговор, по коме скадира цео дуг, ако се не: