Seljački kredit : fakta, misli, kritika

87

плати једна рата. То начело, прогнано из свију држава, пројекат хоће да оживи код нас. Ч0еку се нехотице намеће мисао, да је мораторијум на рате донет само зато, да буде клопка за сељаке.

Аутор пројекта не зна шта је меница. То му је заједничко својство са г. Тимотијевићем. Потпуно извитоперена у пракси, уз одобрење семе Народне Банке, меница се код нас извитоперила и у теорији. Ово јој није било тешко собзиром на познату апатију србијанску према теорији у опште. У члану 10. се каже, на пример, да се по мораторној меници, по којој дуж· ник није о року извршио исплату, може вршити наплата од осталих потписника по реду, како су меницу потписали и то тек пошто се утврди, да се од дужника не може наплатити. Колико речи, толико грешака и заблуда!

Пре свега, условљавање обавезе доцнијих потписника исцрпљивањем поступка према ранијим, значи у ствари продужење мораторијума још за онолико пута по пет година, колико има инсолвентних ранијих потписника, јер од дана тужбе до утврђења инсолветности треба — брат брату — пет година. Оваква одред“ ба за повериоца, који је рачунао нарочито на последњег потписника — а то је случај на пр. код Народне Банке — значи исто што и уништење тражбине, Он свакако не може доживети да види свој новац. То је прва грешка. Друга је много тежа. Горњом се одредбом укида осповно начело меничног права: право повериоца, да тражи наплату од кога хоће потписника на меници. Зашто» Тешко је да би и аутор могао да одговори на то питање. Мањ ако није по аналогији са давно укинутом одредбом грађанског законика о јемцу — платцу. Ако је то, онда је само један доказ више да аутор не зна теорију менице. То се види, у осталом, и из терминологије: акцептант се назива дужни“ ком. Сви су потписници дужни у правном смислу. Економски је само акцептант дужник. Оно