Seljak mali kralj : iz života seoskog siročeta

4

сл

лања игужвања, почеше да се разилазе, а ме-

сечеви зраци да пробијају кроз исте и да траже рушевине од олује, громова и људи, да их са својом благом светлошпу осветле и разгледају.

Милорад пошто је испупао оно метака

"што је имао узео је своју пушку на готове и тако је очекивао команд: тра страже са осталим стражарима, али док је била она јака помрчина није их могао видети, а у овој 3абуни са доживљајима, који је преживео, није ни приметио, да је стража поред њега прошла и његовој стражари пришла; стога се поче са пушком па готовс у назад покретати, како би опет дошао до зида, који је око магацина, али у томе продреше неколико зракова од месеца кроз густе размакнуте облаке и осветлише Милорада и његову жртву, коју је бајонетом непомично сљубио са земљом.

Милорадови другови и командир страже, кад видеше Милорада и оног што лежи на земљи изненадише се и радосно узвикнуше: „Милораде, зар си жив“! Милорад сав узбуђен промуца: „Жив сам“ и држећи пушку на готовс дође натрашке међу њих, а кад другови приметише, да он држи још пушку на готове, рекоше му: „Море спусти пушку и одани“, а он им одговори: „А гле, ја се нисам још прибрао од чуда природе и непријамеља“ и спусти пушку.

Док се је предње догађало, бејаху се облапи размакли и бледи месец потпуно показао своје благо лице, осветљујући Милорада својим њежним зрацима, као и његове другове и

[Е

4

Х