Seljak mali kralj : iz života seoskog siročeta

46

његовог мртвог противника, те су сви јасно могли да виде, шта се је догодило.

Сутрадан пуче глас о Милорадовом јунаштву и пожртвовању у целом пуку и његовој хвали и слави није било краја, па је то јављено и војном Министру, који саопшти Краљу и овај одликује Милорада за војне врлине и заслугу за Краља и отаџбину својим орденом.

После похвално одслуженог рока Милорад се крене ка своме старом газди, који га дочека као свога сина и код њега оста неколтко дана, па затим прими од газде новац, што је био оставио, поздрави се са њими његовом породицом. па оде у своје село.

Кад је Милорад дошао у своје село, он прво оде у општину, те се пријави председ. нику и кметовима, па разуме се и бати, што код ових изазове велико изненајсње, а нарочито се чуђаху Милорадовом отменом држању и стаситости, али им би криво због Милорадовог имањца, јер су они сматрали, да је Милорад пропао, па ће они моћи оно његово имањце разчерупати, но сад им се ово изјалови. Немогући ништа предузети према Милораду, они се помирише са стварношћу и правећи пријатно лице, показиваху се да им је мило што је жив и што се је вратио, па ће му још рећи: „Ми као да смо знали, да ћеш се ти вратити, те нисмо још узели пандура на место твога пок. оца, него ако хоћеш ми ћемо тебе примити“. Милорад се најпре зачуди овој понуди, која га до дна душе увреди, па сав зацрвенивши рече опоро: