Seljak mali kralj : iz života seoskog siročeta

~

91

У близини Милорадове куће имала је једна сирота жена, која је била удовица, јер јој је муж био погинуо у рату, а она остала сирота само са једном малом ћеркицом и она се није хтела удавати, док је била млађа, за љубав свога детета-сирочета. Од имања имала је само кућицу са прилично великом окућницом и ништа више, те је морала, да би одр. жала себе и дете, више да надничи по селу и да ради туђе, него ли код своје куће.

Удовица је била ванредна жена: вредна, добра, поштена и много је волела своју ћерчицу Марицу, која је расла поред ње. Истина нису имале увек задовољно, што но кажу ни Довољно хлеба, али су њи две то надокнађавале љубављу, јер мати је силно волела своју Марицу, а Марица своју нану иготово никада се не би раздвајале.

Марица је порасла велика девојка и била је ванредно лепа: црномањаста, овалног лица, правилног, мало орловског носа, црних крупних очију, дугачких трепавица, високог стасаи у опште, ко познаје женску лепоту, права лепотица, која увек гледа- преда се, те јој ретко можеш очи сагледати, само што је била због сиротиње доста мршава и сиротињски обучена, те није падала у очи. Сељанке су већ биле приметиле Маричину лепоту, а о скромности и вредноћи и да не говоримо, па су из пакости и зависти прозвале ове две чедне сиротице: две слепице, и кад год би их виделе, то би у срџби морале рећи, или кад би се у селу разговараде међу собом одмах би дошло: видела сам или виделе смо оне две слепице. Оне

4%