Seljak mali kralj : iz života seoskog siročeta

МА иза пр ин а И

од –

лично извешталом оделу, па му се учини да много личи на његовог старог газду; с тога заустави коње и сачека човека, да га боље види. Човек наиђе поред Милорада и његових кола и коња, погледа све и продужи пут. Милорад позна свога негдашњег газду и сав се стресе од бола, кад га таквог виђе, па потера коње и довикну му: „Еј пријатељу, стани мало, да те нешто питам“. Човек се заустави, окрене Милораду и рече: „А шта желиш домаћине“» Милорад притера коње ближе, устави их и скочи с кола, па човека те за руку, да га по љуби у руку, овај се трже и поче да гледа Милорада разрогаченим очима, док му Мило-

рад не рече: „Зар ме не познајеш», па ја сам

Милорад, онај што је служио код тебе 6 година и што си му многа добра учинио“! Кад ово Милорад изговори, његов бивши газда се још више изненади и узвикну: „Је ли то могуће, да си ти Милорад“> На шта му Мило рад одговори: „Ја сам, вала лично“. Пошто се ово објашњење сврши, они полете један другом

у наручје и изљубе се, но Милорад једва са- чека, да упита газду; зашто је тако ослабио и

слабо одевен» И кад га је то упитао, газда му заплака и рече: „Био сам од дужег времена болестан, те нисам могао да радим, а трошкови су били око лечења а издржавања куће велики, па и син ми је умро, Милутин» Јест; јадни мој Милутин! И поче чича да јеца.

Милорад сав се стресе и саме му сузе линуше низ образе, па ће рећи: „Ништа не можемо против Божје воље. Бог да му душу прости“! Ну још сам, на несрећу, неким по-

када ата