Seljak mali kralj : iz života seoskog siročeta

60

кућу, ту их дочека газдарица, која беше прилично остарила и ослабила и после престављања и питања, понуди Милорада да седне, али га ни најмање не познаде, него га поче околишним путем запиткивати, да би сазнала; ко јен одакле је Докле газда Трајко не упадне у реч „А зар га не познајеш“Р „Ја Бога ми не,

јер пријатеља нисам никад мојим очима виде„ла“, Трајко се насмеја, па и сам признаде, да Милорада није познао и каза жени ко је тај човек, на шта се она силно изненади и не могну своје изненађење сакрити, него узвикну: „Је л то могуће“! У томе дође и Зора с поља ин рече оцу: „Тата коњи су намирени и све јеу реду“. А отац јој рече: „Добро, сине, добро, али знаш ли ти ко је овај човек овде“>» Зора погледаше час у оца часу Милорада, па ће рећи: „Не, отац“. После јој он рече, да је то Милорад, кога је она, кад је била мала, много волела и звала га бата, па кад је отишао од њих, да је многа за њим плакала, али кад јој још отац ргче, да је сад Милорад одличан домаћин и да хоће и њих да спасе, да им се ствари и кућа на добош не продају, онда Зора повика: „То није бата, него то је прави брат, па удари у плач, загрли Милорада, па га кроз плач упита: „Је л те, да ћете ми бити брат“» Милорад и сам њежна срца, пороси Зору сузама, јер она, како га беше загрлила, беше клекнула преда њ', рече јој: „Иначе немам сестре, па буди ми ти“ и пољуби Зору у косу. После ове сцене настане веселије ператање

и запиткивање, па доцније пређе и у смех,