Seljak mali kralj : iz života seoskog siročeta

62

После подне крену се сви тројица и дођу Трајковој кући. Зора истрчи пред њи и одмах загрли Милорада рекавши му: „Брато, јеси ли дошао“» а оној двојици се само поклони, мислећи, да су они повериоци, али их Милорад представи, што њу мало изненади и сва се зарумени, те изгледаше, као мајска ружа. Момак кад је оваку сагледа, истина пружи руку те се пита са Зором, али се и он издаде, јер поцрвене до ушију. Управник примети, па ће Милораду на ухо: „Ово је свршена ствар, јер руменило и код момка и код девојке слути радост“. У томе изиђе и газда Трајко и његова домаћица и дочекаше госте. Кад уђоше у кућу, ту беху и повериоци. Милорад их после уобичајеног поздрава позва у другу собу, а управнику и момку се извини за неколико минута, па одмах исплати повериоцима, шта имају од потраживања, узме им обавезу, да су исплаћени и да ће менице од власти предати газда Трајку, па их одмах испрати, а он са газда Трајком врати се својим пријатељима управнику и младићу. Седнувши Милорад између управника и момка, а газда рајко до управника с друге стране, одпочеше обични разговори, јер није могао да настане одмах одлучан моменат, док се не сазна тачно момачко и девојачко мишљење. Зора је послуживала и бивала све слободнија и веселија, па као да је знала, шта јој се припрема, нудила је и момка врло ревносно, коме није било много стало до послужења, него што више њу да гледа и то више крадимице испод ока, али није могао много да издржи, него се нагне Милораду и дошане му: