Seljak mali kralj : iz života seoskog siročeta

68

Као мађијским штапом да неко мрдну, · све се преокрену и прену у селу, јер сад више нема ни оних сељака, који дремају у кафани, испијају полиће или шљенкају карте, него се крену свако на свој посао, а да неби и Милораду многим својим доласцима досађивали, основаше Читаоницу, где су се недељом и празницима скупљали, а и Милорад је стално ту долазио и са домаћинима се договарао о 60љитку села, како у моралном, тако и у материјалном погледу.

Не прође ни неколико година, а село толико коракну напред, да околна село почеше да "се буне и да распитују откуд да њихово суседно село постане: најбоље, најуређеније, најбогатије и у опште за пример осталим селима, јер ако хоћеш кобиле за приплод, ту су најбоље, краве исто тако, бикови, пастуви, вепрови, јабуке, крушке, шљиве, трешње и све у опште из Милорадовог села одскаче и то не мало, него се неда ни мерити са оним из других села.

Милорадови сељаци сад нису више нерадни, завидљиви, лукави и пакосни, него се сви узајамно помажу и саветују, аи Миморада хвале, воле и поштују, па кад би неки сељак из другог села запитао Милорадове сељаке: како се тако обогатише и скоро сви постадоше добри домаћини, они би обично с поносом одговарали. _„Ми имамо нашег Милорада — идите и питајте њега“.

Тако се Милорадова слава просу по целој околини, да је сваки говорио о њему са висским поштовањем и радо имао његово друштво.