Seljak mali kralj : iz života seoskog siročeta

/

14

жио у ратарској школи, онда ми је причао управник ратарске школе, како је био у Немачкој, Чешкој, Холандији, Швајцарској и тд. па је гледао, како тамошњи сељаци живе, који имају имања онолико, колнко наши обични домаћини, да они тако лепо живе и да кад им дође празник упрегну коње у фијакер, па се возају и ко не зна ко су, мислио би да су коњи и кола из двора, а међу тим њихова је земља много лакша од наше; те настаје питање: од куда они то могуг Нарочито кад се загледа у њину кућу и около куће, виђе ће сеу кући све чисто, леп намештај, перјани душеци и покривачи, лепи кревети, астали и столице, а 0коло куће и ставе у дворишту лепо калдрмисане и немаш потребе да укаљаш ноге, паим штале и остале стаје све су у реду, лепо патосане и около калдрмисане, да ти је милина погледати, а ђубре се брише и скупља у ископано ђубриште, које је обично бетонирано, те тако се ни сламка ђубрета не- растура. Ми бар имамо гусака и пловки, аи остале живине, па место да лежимо у перју, ми лежимо на асурама, а перје бацамо, а имамо и камена, па место да калдрмишемо и путеве по селу, ми то не чинимо ни око куће, него глибамо блато. Но то је прост одговор, а то је, ако њихови сељаци нису вреднији они су вештији и искуснији у својим пословима, те са мање труда више искористе и добију; тако, они имају план шта треба да раде и кад, преко целе године,

где шта да сеју, како да сеју, кад, како се гаји

која стока и које су расе најбоље и најкорис-