Seljanka

и уредна домаћица. У сваком оделењу владао је примеран ред. Код ње сам и ручала, а осим мене на ручку био је и г. др. Златановић, лекар из Кнића, који је био је задивљен ручком, и једва је могао да верује да је то све спремила сама моја Горица. Он је Го: рици честитао и напоменуо, да ће срећна бити она кућа у коју Горица уђе кад се уда. Она заиста неће постидети сроје родитеље. По повратку из домаћичке школе, она је одмах почела да ради онако како јеу школи научила. Све јој је ишло лако. И отац и мајка, кад и остали укућани, помагали су јој свесредно и ишли на руку, да све буде онако, како она жели. Како ми је мило било кад су ми се родитељи хвалили, како њихова Горица уме самостално да уреди заклану свињу и да сваки део правилно искористи. Затим како кувају сапун и пекмез од шипака а раније ни појма нису имали да се и од шипака може скувати тако укасан пекмез. Пошто наше ученице иду кућама крајем октобра када се домаћички течај завршава, то и не могу ништа друго спремити за за зиму,. сем пекмеза од шипака и дуња, и тек с пролећа кувају пекмез од јагода, а доцније од трешања.

Код многих мојих ученица затекла сам малу апотеку са најпотребнијим лековима, чему сам се врло обрадовала и изненадила. Било ми је жао шти нисам имала времена да обиђем Милунку и Будимирку, кад сам већ у Шумадији. Другом приликом и код њих ћу отићи изненада, да видим у колико су оне успеле, и ако сам већ чула, да моја Милунка ужива велику љу"бав својих укућана, а нарочито свскрве. Ово ми је раније писао њен девер, и додао, да је Милунка из темеља преуредила живот у њиховој кући. Ипак морам отићи код ње, да се о свему овоме и сама уверим.

Молим све моје остале ученице да ми не замере _ што их сада нисам обишла, пошто нисам имала довољно времена. Али ја се ипак за све распитујем и знам шта свака од њих ради и како живи, што ћу доцније објавити преко листа.

Оно што је добро увек ћу похвалити, а Бога ми, оно што не ваља, приметићу и замерити.

(Наставиће се.)

Даринка Лацковић.