Seljanka

7

— Еј Милка, жалосна ти мајка, зар ми тако сачува верност»!

Сви у колу, као и остали гледаоци, окренуше се на ону страну од куд се зачу тај мушки глас. Сам свирац, као громом ударен, престаде свирати, побледе као смрт и остаде укочен и непомичан. Тај, који је мало час онако јасно викнуо, био је млад, снажан и леп ислужени војник, који је још носио војничке хаљине. Млади војник као да и не опази никога до једино свирца, па повика још јаче:

— Зар ме не познајеш, Милка» Говори, жалосна ти срећа, | шта учини од себе, те се кријеш у том мушком оделу»

Сад сви зачуђено обрнуше се на младог свирца, који још једнако стајаше непомичан.

А млади војник настави:

— Видите ли браћо и сестре, то је моја вереница, која ми се завери да ће ме чекати док се из војске не вратим, а у место тога, она погази девојачки образ, одсече косу, навуче, на се то мушко одело, да би тим лакше сакрила своје неваљаство, те се, ето, скита као свирац по свету. Видесте ли кад год таког чуда и покораг У први мах сви се згледаху зачуђено, а на послетку ударише у кикот и смејање. Неко од момака повика подругљиво:

— Ер Зар је то тај делија који нама момцима задаваше толике муке, што нам се све девојке загледаше у њега! Са свију страна чуло се само смејање и ругање.

Наједанпут млади свирац збаци шешир с главе, затресе својом лепом главом и подиже је у вис, очи му запламтише као две варнице, па чистим и јасним гласом повика:

— Радоване, ти ме окриви а не саслуша! Ти си поверовао што ти моји душмани рекоше о мени. А ви момци и девојке, што ми се сад ругате и смејете, почујте ме, па ако има међу вама која сиротица мени равна, она ће ме најбоље разумети. На један мах настаде мртва тишина, сви су је зачуђено гледали, и чекали пута. ће им. ова делија — девојка казати.

Милка се малаксало спусти на неки пањ што беше у · „сред кола. Уздахну тешко, груди јој се надимаху од силног узбуђења, наслони главу на руку, па овако поче:

Прво вама хоћу да кажем шта сам и ко сам, па онда теби, Радоване, зашто ме нађе овде. — Сиротица сам, немам нигде никога свога, Мајку „нисам ни · запамтила. Била сам