Seljanka

2:

Како да се заражен бунар, заражено двориште, заражен Бубрењак и заражен заход ослободи живих гљивица срдобоље или врућице и како да се свет сачува тих тешких и опасних болестиг Има више путева и начина како се може то постићи. Могле би се куће очистити од заразних гљивица на тај начин, што би се у свакој кући начинио ђубрењак и заход од цигаља, које би требало бетоном везати и покрити а горе заклопцима затворити, затим што би се из сваког бунара вода исцрпла и кречом убиле све заразне гљивице или би се бунари, после чишћења, још и озидали и затворили, а на њих ставили шмркови (пумпе, црпке), да вода увек иде једним правцем: из бунара горе на двориште, да се не може вратити у бунар вода која је горе на бунару загађена зараженим прљавим рукама или стварима. Могла би се вода за пиће и кувати јер се кувањем убију заразне гљивице. Све то би се могло урадити, али тај лек је и скупи треба много времена, труда и знања, док се начини.

Лекари и власти су о свему томе мислили и уверили су се да сви лекови, које сам вам, мало час, набројао не би били од велике користи, као што би дуго времена, мукеи труда стало, док би лекари поучили и просветила сваког живог човека, жену и разумнију децу, како да се владају и живе, да на њима не избије срдобоља или врућица. Зато су се власти решиле да изврше две главне ствари, две главне мере којима ће сузбити срдобољу и врућицу у селу. Власти «су наредиле да се сви људи, жене и деца калеме (цепе) против срдобоље и врућице. То калемљење ће их месецима бравити и чувати од те две тешке и опаке болести. ИМ заиста, срдобоља и врућица је за кратко време била као руком однесена. Нових болесника није више било. Власти су затим наредили лекарима да народу држе предавања о здравој пијаћој води, која није заражена срдобољом, врућицом и друтим заразним гљивицама и која се не може ни заразити ни после. Тако здрава пијаћа вода се може добити само из дубоко бушених бунара са шмрком или из добро озиданих планинских извора, који дају воду сеоским чесмама. Свет је слушао лекаре и разумео их, после тога власти су позвале општинске поглаваре у споразумели су се да држава даде помоћ «сиромашном селу да му избуши, за почетак, два бунара који добијају воду у дубини, испод иловаче (глине) која не пропушта никакву влагу и нечистоту од болесничког измета и мокраћа, те вода дубоког бушеног бунара остаје увек чиста и незаражена. Поглавари су увидели да ће добром и здравом водом спасти свзје село од срдобоља и врућице и пристали су да и сами даду колико могу новаца да се бунари избуше. И тако су на двема улицама у селу ускоро избушила два дубока бунара, која се није могла одозгоре загадити и заразити од људи и ствари. Свет је одмах од првог дана почео тити нову воду и од тог доба, а прошло је већ више година,