Seljanka

— Камо лијепа срећа! Али јеси. Ја сам био онај што те ономлане не примих у кућу, па, гле. како дође ред, да ми ти овако добро -платиш за оно моје зло.

— Е, међу људима бива свашта, иего дела вечерај, љубави ти. Ја ти не могу ништа окусити, рече путник- ако ми не опростиш. Немам ти, брате, шта праштати него једи Бога ти! . -

— Не могу док се побратимимо. Пристајем, рече домаћин, нека је у добар час! Ту се они изљубише и побратимише. Сад Посаваци причаи не прича, шта је било; али онај, где стане, где седне, говори о том, како је ружно одбити од куће путника и намјерника.

Милан Ђ. Милићевић.

Домаћична школа у Штимљу.

Друштво Књегиња Љубица подигло је врло леп дом у Штимљу. У том је дому смештена и стална Домаћичка шкоза из околна места. Лепе је успехе

Домаћичка школа у Штимљу.

дала та школа, много и много домаћица изишле су из: ле школе, захваљујући својој вредној управитељици и наставницама. Та је школа у оним крајевима права благодет.