Seljanka

Је ли морала у гроб

Ових дана спустисмо у гроб, у хладну земљу једну добру жену, примерну другу свога мужа и нежну мајку своје још незбринуте деце. Умрла је сељанка Милица из нашег лепог, али заосталог села. Једва је прешла четрдесету годину свог тешког, али часног и поштеног живота. Била је вредна, уредна домаћица, које је водила бригу о својој кући, мужу и деци. (Са суседима и познаницима је била блага, учтива а према сиротињи и навољнима нежна и издашна. Цело село ју је отпратило до вечне куће, и сви су јој спустили по груду земље у раку, да би јој мајка земља била лакша. Са земљом спустила се и која топла суза у вечну Миличину кућу.

Као што видите, смрт добре Милице је обавила у црно

не само њеног мужа и децу, него је искрено ожалостила и

цело село које је изгубило, са Милицом, једну добру, поштену сељанку, која је била од користи и на дику целог села.

Од чега је Милица боловалаг

И да ли је морала баш сада умрети или је могла још коју тодину поживети за срећу и напредак своје куће и своје још незбринуте деце»

На жалост, морам вам рећи, драге читатељке, да је Милица могла поживети још коју годину. А ко је крив што је смрт Милици пре времена дошла» Крива је и Милица а још више је крив наш чедни стид а и незнање наших сељанака. Да вам испричам како је све било са нашом Милицом.

Као лекар, често пролазим кроз село и залазим у болесничке куће. Ту се видим не само са болесницима, него и са здравима, са болесничком родбином, познаницима и пријатељима. Ја сам се чешће сретао и виђао и са Милицом, која је била пуна, једра, румена лика и весела погледа. Последњу годину дана ми се Милица почела нагло да мења. Изгубила је руменило са лица, побледела, пожутела, измршавела, лице јој се почело брчкати, ход јој постао тиши и тежи, снага ју је почела полако остављати, а умор јој се лако јављао у послу. Ја сам Милицу питао у више махова, да ли је болесна, а она ми је увек одговарала, да није болесна, већ да има брига, као и сав други свет. Ја јој нисам веровао и молио сам неке познате старије жене да Милицу испитају, зашто копне и вене. Оне су из ње толико ишчупале, да има честа и јака крварења, да се често виђа. Кад сам то дознао поручио сам Милици да