Seljanka

10

и Пупин, на великој индустријској изложби у Чикагу, где је цео свет излагао што је најбоље, да су баш та три наша човека били ступ те изложбе. Да, али ми не смијемо остати на томе, да се поносимо тиме, него морамо ићи све даље и даље, а стварати све боље и боље. Још је покојни Ј. Цвијић рекао: „Они прави људи који могу постати велики људи нове генерације. ући ће у рад и борбу са отменим пожртвовањем, знајући да за велика питања свога народа треба да у нама сагори и ишчезне све оно што је најбоље.“

При томе треба пазити да наше снаге не трошимо узалуд него да их стежемо у једну целину, коју ће мо управити оним путем одакле се чује највећи вапај и где је -наша помоћ најпотребнија. Ми знамо да је наша држава претежно земљорадничка земља, и ја сам већ у почетку нагласила да од њеног економског напретка зависи њен целокупни успех, јер свака држава, а специјално наша, главне приходе црпе из ораница, ливада, пашњака, шума — из земље. То значи да је земља највеће благо сваке државе. Али ми знамо и то, да је наше село прилично запуштено, да се земља обрађује на доста примитиван начин и да се баш ради тога и поред огромног труда од земље не види много користи. -

Какав је узрок томе2 Шта ту недостаје» Није тешко на то одговорити, то им сви знамо, а то је: просвећеност нашега сељака и рационализација привредног живота. То је оно што недостаје нашем сељаку и нашем селу и што кочи његов иапредак, и у том погледу треба му изаћи у сусрети пружити му помоћ, коју сељак не очекује ни од кога другог него од своје интелигентне омладине. Просветити сељака и упутити га у рационално господарење, заиста је најсветија дужност данашње омладине. Она је та, која ће пробудити ум и душу нашега сељака, која ће му казати како ће израдити и искористити велике дарове који се крију у његовој земљи, она ће бити учени помоћник неуког сељака.

Овде треба нарочито истаћи рад учитеља и Сокола на селу, као два нај јача фактора, од којих први духовно, а други и духовно и телесно подиже нашега сељака. Њиховим _ радом и њиховом помоћи васкрснуће наше село, јер сељак

Дигни се високо ти поштењем својим.

Што је ниско биће под ногама твојим.

Љубомир Ненадовић

Ја: