Seljanka

4

здравији па ће бити од користи и својој кући и држави. И пост је лакши кад је зимница добро спремљена. Иде зима као оштра сабља, немојте дочекати зиму неспремни.

„Ко лети хладује, зими гладује“.

„Залуду је зачина, кад није начина“.

Сад му кућа пева О ОНАСТАВАК =

Стиже Станојло у Клађар. Доста се уморио, јашећи онако стар и отежао, али се не заустави у сеоској механи, него само распита за кућу Миладинову, и појаха право тамо.

Већ са капије види Станојло да су имали право, што су хвалили Миладина и његову кућу. И кућа и оно око куће одвајали су од околине. Кућа је била мало дубље унутра. Напред је био шљивар, — сав у прошћу. Плот лепо потегнут, за две судленице поплетен, а преко плота тамо видиш читаве редове шљива и других воћака. Шљиве већ обране, али дуње и крушке озилиме још се жуте.

Станојло залупа на врагнице и викну:

— Хеј, домађине! ;

Пси залајаше, а отуда из дворишта чу се мекан женски глас:

— Вто, ето!“ За мало, па се указа отуда кроз воће здрава, једра девојка. Све потрчкује, а око ње земља тутњи, — тако сло-

бодно и синзжно гази. Девојка диже скакавицу на вратнинама и отвори их.

Станојло се чисто трже. Изненади се, кал погледа пред собом. Кроз сам воћњак отегла се широка стаза, све тамо до куће, лепо насута жутим шљунком, а са стране лепа жива ограда, — истина већ оголела, без лишћа, али горе и са стране лепо поткресана, па се пружила као под конопац. А иза ограде, и с једне и друге стране, отегле се чардаклије, и по њима се наређали крупни гроздови, па се белина жути као ћилибар, а крупан дренак прелива се у плаво. А тамо далеко белила се кућа, као да је од шећера изрезана.

"Станојло назва девојци Бога, па упита за Миладина:

Је ли ту, домаћинг

— Сад ће се тајка вратитити, — одговори му девојка. Отишао је још јутрос чича-Стевану, да му помогне да понамешта лемезнице на сена, која је ветар ноћас пообаљива.

" Станојло се скиде с коња. Девојка му приђе и пољуби га у руку, па прихвати коња, и пођоше: