Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

80 ·___ Лоренс Стерн

ћеретању често сам покушавао да савладам то п, са крајњом тегобом, усудио бих се рећи стотину ствари пред пет шест жена заједно — а ни клету реч од тога не бих изустио пред једном од њих, па да бих знао да ћу се довинути неба.

— Извинитг, Мопзјецг Је Сопше, рекох му, — што се тиче голотиње ваше земље, ако је видим, бацио бих поглед са сузама на њу — а што се тиче голо-

тиње ваших жена (попрвенивши на помисао коју он изазва у мени), ја се владам у том тако по Светом Писму и тако осећам саучешће према ма каквој слабости свога ближњега, да бих је покрио застирачем, кад бих знао како да јој га пребацим; — али бих желео, наставих, да из потаје завирим у голотињу њиховог срца и да кроз разна покривала нарави, поднебља и вере изнађем оно што јеу њему добро, па да према томе прилагодим своје рођено — пи с тога сам дошао.

Из тог разлога, Мопзјешг Је Соте, продужих нисам видео Пале Роајал — ни Ликсамбур — ни фасаду Лувра — нити сам покушао да набубрим каталоге које имамо о сликама, статуама и црквама, — за мене је сваки лепи створ храм, и хоће ми се да уђем пре у њега, те да видим унутра извешане изворне слике и растурене цртеже него Рафајлово Преображење.

Жеђ за тим, продужих, жестока као она што пали грло љубитељу, повела ме је из моје домовине у Француску — а из Француске одвешће ме у Ита-

лију; — то је мирно путовање срца у потеру за природом, и за оним упечацима који проистичу из ње и који нас нукају да волимо један другог — и

свет, већма него што волимо.

Граф ми рече пуно учтивих ствари том приликом; и додаде врло уљудно, колико је обвезан " Шекспиру што ме је упознао с њиме. — Него а ртороз, рече он, — Шекспир пун великих ствари — заборавио је ситну формалност да објави ваше име; — то вас приморава да учините вами.