Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

Лоренс Стерн У

„Ти ћеш, кад страст му измени се много, и ћуд га нова спопадне за час

Бити му нешто боља него ђого, нешто дража него верни пас.“

јесу речи које се могу применити на Лоренса Стерна.

„Ја морам увек“, пише он Г-ђи Дрепер — овај је суд из његових рођених уста — „ја морам увек имати понеку Дулчинеју у глави; то уноси складу душу“ — а могао је додати, да је немогућно очувати тај склад, ако се Дулчинеје често не мењају.

„Заљубљивао сам се", каже он у Пушовању, „у ову или ону кнегињу готово целог свог живота и надам се да ћу тако продужити док не умрем, будући сам тврдо уверен да, ако икад учиним што ниско, то мора пасти у размак између једне страсти и друге; док траје то безвлашће примећивао сам свакад да ми је срце забрављено — једва сам могао превалити преко њега да уделим беди коју пару, те с тога гледам увек да се извучем одатле што пре могу“.

(Он је зацело чинио све што је могао, да избегне нежељену празнину, и његове „драге, драге Кити“ и „најдраже Елизе"“ следовале су једне другима у тако брзом низу, да би и сам Гете ваљало да се осврне на његове лаворе. (Стерн је у ствари био оно што енглеска реч не може означити онако добро као немачка Зсллџегепбтет. (Он је био непоправљиви љубавник, необуздани јаран, његово најглавније уживање било је, да се „ослободи старе љубави и да почне нову“ и истински је био једино срећан на цветној стази ашиковања. То је све тако слатко, романтично и чаробно, и грдна је штета, што је Г-ђа Стерн била тако неповратно прозаична, те није волела те ствари,

Издањем у Јорку првих двеју свезака Трисшрама Шенди 1760 године он закључи своју паланачку забаченост, која се преобрати у тријумф кад оде у Лондон, да тамо приреди ново издање, Кад он стиже у Лондон, отмена поворка опсађивала је двадесет и четири сахата његов стан у Пел Мелу, гура-