Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

Сентиментално путовање 109

што је остало; али, баш на против, то је поврати јаче себи; — само, нитде јој нема станка. — Њена сирота кћи, заплака се она, тумара негде друмом —

Што ми било удара тако млитаво, кад пишем овој и услед чега Ла Флер, коме је срце, изгледа, подешено једино за радост, пређе подланицом двапут преко својих очију, док је жена стојала и то нам причала; Махнух постиљону да окрене на друм.

Кад пређосмо пола миље од Мулина, на узаној странпутици што је водила у неки густиш, сагледах сироту Марију где седи под тополом. — Седела је налакћена на крило, а глава, поднимљена на руку, била је нагнута на страну; мален поток текао је поред дрвета,

Наредих постиљону да са чезама тера у Мулин — и Ла Флеру да ми поручи вечеру; а ја ћу за њим пешице.

Она је била обучена у бело и сасвим онаква како ју је описао мој пријатељ, осим што јој је коса висила расплетена, а пре јој је била покупљена у свилену мрежицу. — Тако је исто хаљини додала бледу зелену траку, која јој падала са рамена до кукова; о крају јој је висила свиралица, — Њена јој је коза била неверна као и драган; место ње била је узела псетанце које је везала узицом о појас: кад ја погледах на њено псето, она га повуче себи том узицом, — „Ти ме нећеш оставити, Силвијо“, рече му она. Погледах Марији у очи, и видех да она мисли више о свом оцу него о свом драгану или својој козици; јер кад изусти те, речи, сузе јој покуљаше низ образе,

Седох уз њу; и Марија ме пусти да јој их бри-

шем својим рупцем, како су се котрљале. — Затим га оквасих својим рођеним сузама — затим њеним —- затим својим — затим обрисах опет њене; — и

чинећи то осетих тако неописано узбуђење у себи,

да та, уверен сам, никаква веза материје и кретања.

не би могла објаснити.

[24 М