Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

Х Лоренс Стерн

јатеља. Ови не почасе часа и већ се окупише око операционог стола, кад један од њих пребледе као мртвац и паде онесвешћен на земљу — он је био познаник (тернов те познаде црте свога пријатеља у онакаженом лицу већ делимице исеченог субјекта. Језа која пролази човека, кад ово чује, потсећа на још ужаснију причу о судбини која снађе писца романа Манон Леско.

ЊЕТОВА ДЕЛА.

Лоренс Стерн има доста додирних тачака са попом Коањаром ичак у данима распуштености и необузданости, у којима је живео, био је чудновата свештеничка фигура.

Рани логорски утисци, иако су му дали драгоценог материјала за његовог несравњеног ујака Товију и каплара Грима, морали су разбудити јаки природни нагон у њему, и од свих великих енглеских писаца Стерн је најсуптилније непристојан.

То није сурово просташтво Смолетово, ни сатирична бестидност Свифтова, нити добро расположена неотесаност Раблеова, већ је то продирна непристојност мигова, управо намигивања, што често успе и буде занимљиво.

Текере, претерано строг као критичар, гледао је на Стерна као на каквог вашарског разметљивца; у осталом истина је, да он воли изводити духовне цируске подвиге и интелектуалне вратоломне скокове, Његов окретни дух залеће се непрестано у неочеиване пасте пе това најобичнија површна карактеристика јесте уживање, које он ствара себи изненађењима која искачу као чупоглавци пред читаоца, „Кад бих мислио, да сте у стању створити какав | такав суд или закључити по вероватности шта ће доћи на идућој страни — ја бих је ишчупао из своје књиге“, каже он, и то тврђење је кључ за његово. држање. Живош и догађаји Трисшрама Шенди наслов је