Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

4 Лоренс Стерн

општи утисак његовог лица, премда ми се чинило да је нешто раније време повукло по њему боре, слагао се с тим рачуном.

То беше Пела од оних глава, какве је Гвидо

често сликао блага, бледа — проницава, слободна. од свих ситничарских мисли гојазног, задовољног незнања, које гледа у земљу — она је гледала преда.

се; али је гледала као да гледа нешто поврх овог свега. Како је један из његовог реда дошао до ње, знаће најбоље небеса, која су је спустила на калуђерова рамећа: тек она би приликовала каквом брамину, и да сам је срео у индостанским равницама, указао бих јој своје дубоко поштовање.

(Остало од његовог изгледа да се обележити у мало потеза; свачијој руци могло би се поверити да је оцрта, јер он нити је био отмен нити иначе што друго до оно што су му давали карактер и израз: то је била танка, сува прилика, нешто преко обичног раста, да му се та одлика не беше изгубила због погнутог стаса, — али је то био став човека који богоради за милостињу, и како он сад стоји. у мојој машти пре добија услед тога него што губи.

Кад учини три корака, ушавши у собу, он стаде мирно; положи леву руку на груди (витак бео штап с којим је путовао, беше му у десној) — па кад му се ја приближих, представи ми се кратко причицом о невољама свога манастира и беди свога реда и учини то тако просто и љупко — и с таким изразом снебивања у целом држању и изгледу — морао бих бити зачаран чаром, па да ме то не дарне.

Бољи разлог од тога била је моја ранија; одлука да му не дам ни кршена суа.

КАЛУЂЕР, РАЛЕ.

— Сасвим је тако, рекох, одговарајући на потлед његових очију на више, чиме он заврши свој говор — сасвим је тако — и нека небо буде уточи-