Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

Сентиментално путовање 5

ште онима који немају друго до милосрђа људског; само, то слагалиште, бојим се, ни из далека неће достићи за силне велихе захшеве, који му се сваког часа постављају.

Кад је изрекох речи велики захшеви, он се осврну на рукаве своје мантије. — Ја осетих сву јачину тог призивања — признајем, рекох — сурово одело, па и то сваке треће године, уз то мршава храна — није ништа претерано; али што је одиста за жаљење, кад се то на свету може стећи са тако мало мара, то је, што би ваш ред желео доћи до тога, наваљујући на благо које је својина кљастих, слепих, остарелих и онемоћалих — роб који тамнује па броји и пребројава дане своје патње, жуди такође за својим уделом у том; да сте из реда милосрдника, место што сте из реда Светога Фрање, сиромах као што сам, продужих, показујући своју торбу, препун радости отворио бих вам је за откуп невољника, калуђер ми се поклони, — али пре свих других, заврших, невољници наше рођене земље имају зацело првенство: а ја сам оставио хиљаде њих у беди у

нашем крају. — Калуђер климну срдачно главом као да је хтео рећи; одиста има пуно јада у сваком кутку света, као и у нашем манастиру. — Само

ми повлачимо разлику, рекох положивши руку на рукав његове мантије, као одговор на његово богорађење — ми повлачимо разлику, добри оче | између оних који желе јести једино хлеб зарађен својим знојем — и оних којиједу туђи немају други смер у животу, до да га проведу у беспосличењу и незнању у славу божју. |

Бедни фрањевац не одговори ништа : лака румен указа се за часак на његовим образима, али се не могаде задржати — као да му природа није успела усадити свога злопамћења : — он не показа никакво — већ пустивши да му штап испадне из руку, он их 'с покорношћу скрсти на груди и удали се,