Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

Сентиментално путовање 7

навучем између њега и себе завесе од тафете и, одлучивши да опишем путовање, извадим перо и мастило и напишем му предговор у ГОезобреат!-у.

ПРЕДГОВОР. У РЕЗОВШАБАМТ-Уу.

Морао је који перипатетички филозоф опазити, да је природа својим неоспорним самовлашћем постаВила извесне границе ифрграде да у њима држи људску зловољу; она је ту своју намеру извела најмирнијим и најлакшим начином наметнувши човеку готово неотклоњиву обвезу да се за благостање труди и да патњу подноси у својој домовини! Ту га је она једино снабдела најподеснијим предметима да поделе његову срећу и да одваде део бремена, који је у свима крајевима и у свима вековима био претежак за два рамена, Ми истина располажемо непотпуном моћи, да понекад раширимо своју срећу преко њених граница, али је тако удешено да смо због недовољности у језицима, у везама и у наслону, и због разлике у васпитању, у обичајима и у навикама, потчињени толиким препрекама при саопштавању својих осећаја ван нашег рођеног круга, да то често испадне проста немогућност,

Из тог увек следује, даће обрачун сентименталне размене свакад испасти на штету исељеног тумарала: он мора да купује што му мало треба и да плаћа колико му се затражи — његове разоноде ретко ће му се вратити без великог мањка — те тако, мало по мало, вечито гураном у шаке пробитачнијих посредника, да би нашао какву такву разоноду, неће требати великог пророчког духа да се погоди како му је.

Ово ме упућује на моју ствар и природно ме наводи (ако ме љуљање овог Оегоб гел -а не смете) на прави и крајњи узрок путовања, —

Тако, онај докони свет што оставља своју рођену земљу и иде на страну из неког повода или из неких повода који би се могли извести из једног од ових општих узрока. —