Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

б Лоренс Стерн

ВМА АЈУ ЕР. КОНАЧНА

Срце се стеже у тренутку кад он затвори за собом врата. Ах, шта! — начинивши се немаран рекох у три маха — али не поможе: свака нељубазна речица коју му казах, угура се опет у моју машту; помислих да нисам имао друга права над бедним фрањевцем, до да га одбијем; и да је казна тиме била довољна за ошвањенога без додатка опорих речи. —_ (Сетих се његових седих власи — његова учтива. особа као да опет изиђе преда ме и благо ме упита какву ми је увреду нанео — и како сам се могао понашати тако према њему — двадесет бих ливара дао за једног адвоката — врло сам се рђаво владао, рекох себи; али тек што сам се кренуо на пут, па ћу се научити бољем понашању у даљем путовању.

РЕЗОВШИВЕАМТ. ТАРА ЛА

Кад је неко незадовољан собом, има бар ту корист, што му то ствара најбоље расположење да закључи какав пазар. Еле, како се кроз Француску и Италију не путује без чеза — и како нас природа уошште наводи на ствари за које смо понајзгоднији, то изиђем у двориште где су стојала кола, да купим или најмим нешто од те врсте за своју потребу ; неки стари Фезобнсеап! у најзабаченијем куту дворишта придоби моју пажњу чим га угледах ; уђем одмах у њ и, нашавши да је у подношљивом складу са мојим осећањима, наредих момку да зовне Мопзјецг Десена, газду од гостионице — али Мопзгешг Десен беше отишао на вечерње, те ја, немајући никакву , вољу да се погледам очи у очи са фрањевцем, кога смотрих на другом крају дворишта у разговору са неком госпом која тек што стиже у гостионицу —

1 Чеве назване тако у Француској, што је у њима само једна особа могла седети.