Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

ентиментално путовање 11

ра. — Никад нисам чуо, рећиће други, који беше Обични пушник, за какав предговор који се пише у ПОегорпгеат-у. — Било би боље, рекох, у каквом У15-8-018. —

Пошшо Енглез не пушује да види Енглезе, то се: ја повукох у своју собу.

К дА ЛО Е.

Идући у своју собу, приметих да нешто замрачи пролаз јаче него ја сам; то је био главом Мопзгеиг Десен, газда од гостионице, који се таман био вратио са вечерња, па са шеширом испод мишке, и са. највећом услужношћу, пође за мном, да ме подсети да сам нешто желео. Док сам писао, прилично ме прође воља за О6зор сеат-ом ; па како је Мопзгеш Десен слегао раменима, говорећи ми, да он неће ни– како бити за мене, паде ми у часу на ум, да је он, мора бити, припадао неком безазленом пушнику, који га је, по повратку, оставио Мопзгешг Десену, ослонивши се на његово поштење, да извуче што може: више за њега. Четири су месеца протекла, откако је он завршио свој европски поход у неком куту колнице Мопзгешт Десена, одакле је излетео, најпре на двоје на троје дотеран, па иако је затим на Мон Сенију био двагпут расклапан, није се много користио својим доживљајима — а ниједним тако мало као чамљењем толико месеца без сажаљења у куту колнице Мопзеиг Десена. Много се одиста не би могло казати за њ — тек нешто би — те ако ће неколико речи ослободити бедосију пропасти, мрзео бих човека који би њима тврдичио,

— Еле, да сам ја газда ове гостионице, рекох, упревши врх свога кажипрста у прса Мопзеиг Десена, ја бих свакако навалио, да се опростим тог несрећног Оезорреат-а — он се клати на вас прекоревајући вас, кад год прођете поред њега.

—"Моп леп!) рече Мопзјешт Десен, марим ја за то. — Не марите, рекох му, осим у колико човек извесног начина мишљења води бриге о својим осећа-